Аутор: Алан Мозес

ХеалтхДаи Репортер

СРЕДА, 14. новембар 2018. (ХеалтхДаи Невс) - За милијарде младих људи који траже заједницу и везе у друштвеним медијима, нова истраживања упозоравају да њихова потрага може бити узалудна.

Уместо тога, трошење превише времена на Фацебоок, Снапцхат и Инстаграм може заправо повећати ризик од депресије и усамљености.

Тако се закључује мала анализа која је пратила утицај таквих локација на ментално здравље 143 корисника у доби између 18 и 22 године.

Током седмице, неким учесницима је речено да користе сајтове онолико често колико би иначе, што је обично око сат времена дневно. Други су замољени да ограниче своју употребу на само 10 минута дневно по локацији, што укупно износи око 25 минута дневно.

Резултат? "Наша је прва студија која је утврдила да смањење употребе друштвених медија заправо узрокује смањење депресије", рекла је ауторица студије Мелисса Хунт. Она је помоћник директора клиничке обуке у одјелу психологије на Универзитету у Пенсилванији.

"Главни налаз овог рада је да ограничавање употребе Фацебоока, Снапцхата и Инстаграма на укупно 30 минута или мање дневно резултира смањењем депресије и усамљености, посебно за људе који су били умјерено депресивни за почетак", рекао је Хунт.

"Наша студија не може директно говорити о томе зашто се то догађа", нагласила је она. "Али претходна истраживања снажно указују на то да је негативно социјално поређење - мој живот лошији од живота других људи - и осјећај који је изостављен из активности и искустава других људи вјеројатно објашњава много тога."

Студијски тим је приметио да 78 процената Американаца у доби од 18 до 24 године користи Снапцхат, док више од седам од 10 младих користи Инстаграм.

У међувремену, скоро исто толико одраслих Американаца има Фацебоок налог (68%), а три четвртине оних који га користе свакодневно.

Сви учесници су били студенти УПенн (108 жена и 35 мушкараца) који су уписали курсеве психологије. Сви су имали иПхоне већ учитан са све три апликације за сајт.

Учесници су прво завршили анкету пре експеримента како би процијенили своје осјећаје анксиозности, депресије, усамљености, страха од пропуштања (ФОМО), осјећаја друштвене подршке, осјећаја самопоштовања и перцепције самоприхваћања и аутономије.

Наставак

Након што је пратио уобичајено коришћење сваког од три учесника током недељу дана, тим је приметио да они који се боре са већим менталним "дистресом" углавном не проводе више времена на друштвеним медијима.

Међутим, они који су се борили са ФОМО-ом били су изузетак; они имају тенденцију да проводе више времена користећи друштвене медије.

Учесници студије су затим насумично распоређени на неограничен или ограничен приступ другој седмици, након чега је ментално здравље поново процењено.

Резултати су показали да је ограничавање употребе друштвених медија имало "значајан" и користан учинак смањењем симптома депресије, посебно међу онима који су били умјерено или јако депресивни. Временске рестрикције такођер су смањиле осјећај усамљености.

Али ограничења нису имала утицаја на осећај социјалне подршке, самопоштовања или општег осећаја благостања. Да ли ће се резултати примијенити и на старије кориснике остаје отворено питање, наводе аутори студије.

Иако се не залаже за потпуни развод од свих друштвених медија, тим је признао да идентификовање савршеног слатког места за идеалне навике коришћења остаје неухватљиво.

Налази ће бити објављени у децембарском броју часописа Часопис за социјалну и клиничку психологију.

Др Бриан Примацк је директор Центра за истраживање медија, технологије и здравља на Универзитету у Питсбургу.

Он је ове налазе описао као "важне", истичући да "због свог експерименталног дизајна, ова студија иде важан корак даље од претходног истраживања у показивању да активно смањење употребе друштвених медија може бити корисно."

Примацк је додао да је повезивање јасне користи за ментално здравље са пола сата употребе дневно корисна ознака.

"Међутим, важно је напоменути да сва употреба друштвених медија није иста", каже Примацк. "Тридесет минута употребе може се потрошити на повезивање са вољеним особама, или се може фокусирати на агресивне интеракције о проблемима са дугим гумбима. Дакле, будућа истраживања би могла проширити налазе попут овог истражујући различите контексте кориштења друштвених медија."